Đovana Antoneli prekida tišinu i po prvi put govori o venčanju
sa amerikancem Robertom Piterom Lokaskiom (38), sa kojim se
zabavlja od februara 2006. Njihovo venčanje održalo se početkom
ove godine, Đovana priča i o tome kako će premostiti problem
daljine, pošto ona boravi u Riju, a on u Njujorku. Pored emotivnog
zadovoljstva, Đovani cvetaju ruže i na poslovnom planu. Posle
godinu dana pauze zbog rođenja sina Pjetra, vraća se na male
ekrane ulogom Delzuite u mini seriji „Amazonija”
koju je snimala od avgusta 2006, a čija premijera je sprovedena u
januaru 2007.
Ovako je izgledao intervju Đovane Antoneli za
brazilski časopis „Caras”.
Caras: Da li je
istina da Robert i i Vi imate zakazano venčanje početkom sledeće
godine?
Đovana: Već duže vreme
razmisljamo o tome. Zbog naših profesionalnih obaveza još uvek
nismo ništa konkretno odredili jedino što nam je zajednička želja,
jeste da venčanje bude u martu 2007.
Caras: Posle venčanja planirate li
preseljenje u Njujork?
Đovana: Nakon
završetka serije idemo u Ameriku. Nastaviću sa kursom glume i
engleskog jezika koji želim da usavršim jer Robert jako malo priča
portugalski. Takođe vreme u Njujorku ću iskoristiti za sredjivanje
naše buduće kuće.
Caras: Da li je teško
održavati vezu na daljinu? Vi u Riju, a Robert u
Njujorku?
Đovana: Jedino što je
važno jeste da smo mi jako srećni. Za nekoliko dana ćemo se sresti
u Manausu. Bićemo zajedno četiri dana. Krajem meseca on će doći u
Brazil dok ću 
ja prvu slobodnu priliku iskoristi da ga
posetim u Njujorku. Uglavnom viđamo se kada god je to
moguće.
Caras: Kažite nam nešto više o
vašoj novoj ulozi u mini seriji „Amazonija”?
Đovana: Dezuite je ćerka siromašnih drvoseča.
Otac joj ugovara brak sa Viriatom (Ilja Sao Paulo) na koji ona
pristaje samo zato što sanja da iz malog mesta ode u veliki grad.
Tamo upoznaje Tavinja (Paulo Nigro) u koga se zaljubljuje i sa kim
ostaje trudna.
Caras: Da li imate strah od
delfina sa kojima se susrećete u seriji „Amazonia”?
Đovana:
Obožavam delfine! Kada dobijem neku ulogu želim da je odigram
verodostojno. Prvog dana osećala sam strah. Vremenom sam se
oslobodila i opustila. Ono što je neverovatno jeste da delfini sa
kojima plivam nisu dresirani već divlji koji žive u Rio
Negru.
Caras: Srećom prošli ste bez
posledica.
Đovana: Nekoliko puta sam
lupila nogom o površinu vode, pomislili su da je riba i gricnuli
su me za nogu, na kojoj su mi ostali otisci nekoliko zubića i po
koja modrica na ruci (Smeje
se).
