::O Clone:: - NOVOSTI - Murilo Benicio

Murilo Benisio - Zašto ne volim Paparazze?

Po završetku snimanja filma „Ne zaboravljen” (Inesquecível), direktora Paula Serža Almeide, šaljivdžija Murilo Benisio oprostio se rečima: „Nećete pričati ništa loše o meni, zar ne?”. Opravdao se rekavši da ne podnosi život pod stalnim pritiskom i neprestanim bežanjem od paparaca koji čine sve kako bi uslikali po njima "exluzivnu" fotografiju za naslovnu stranu nekog brazilskog časopisa.

Jednom je čak bežeći od paparaca doživeo lakši udes. Tada je sa njim bila sada već bivša devojka Đovana Antoneli koja je u trenutku udesa bila u drugom mesecu trudnoće. Drugom prilikom je iskoristio ruksak svog sina Antonija kako bi oterao fotografa.

„Tada sam hteo da ga ubijem. Posle tog incidenta prestao sam da se bijem sa paparacima. To je bila glupost, nepromišljenost”, kaže Murilo Benisio i pritom nas uverava da je to ujedno i poslednji incident. Izabran kao jedan od najboljih iz svoje
generacije Murilo je na početku svoje glumačke karijere dokazao da se lako prilagođava svakom tipu uloge koji u tom trenutku igra. Između prvog filma koji je snimio (Hrabra braća) i poslednjeg (Novela "Amerika") velika je
razlika. (iako je od prvog snimljenog filma prošlo čak 11 godina računajući i "Zabranjenu ljubav" i poslednju novelu snimljenu u 2005. pod nazivom "Amerika") Tada je bio neki sasvim drugi Murilo. Prati ga glas da ima težak karakter. „Gledaoci misle da imam lice napasnika, da sam antipatičan, zvezda.”

Glumac koristi pravo da ode a da pritom ne bude uslikan. "Nema potrebe da platim da bih bio poznat, kako bi o meni pisali. Mrzim kada vidim svoju sliku na naslovnici nekog časopisa koji se bavi tračevima. Znam da su moje bivše žene glumice, ali želim da koliko je god to moguće zaštitim svoje sinove od fotografisanja i bezpotrebnog esponiranja u javnosti. Želim da žive i vode jednostavne živote" - kaže Murilo koji je takođe otac malog Pjetra rođenog iz veze sa Đovanom Antoneli.

Murilo takođe zna da su mnogi paparaci roditelji kao i on i da imaju svoje porodice zbog čega kaže da mu je žao. „Oni su rak rana ovog grada. Danas ako poželim da odem u Leblon u nedelju znam da ću odmah sutradan biti na naslovnoj strani nekog časopisa”. Tamo u Celeiru (restoran gde je zadnji put Đovana uslikana sa Pjetrom) uvek ima po jedan novinar. Zbog toga propuštam izlaske van kuće sa svojim sinovima. Oprezan na početku intervjua Murilo je razbio sliku koju sam imao o njemu ranije. Stidljivost koju sam smatrao da poseduje nestala je. Nabusitost je takođe manje više odbrambeni mehanizam zbog njegove osetljivosti. Nakon što je spustio gard i otvorio se imao sam priliku da upoznam jednog drugačijeg Murila. „Ljudi uglavnom imaju drugačije mišljenje o meni. Iznenade se kada me upoznaju. Tada obavezno promene mišljenje”. (Smeje se)

Prilog i ostali materijal za ovu stanu pripremila: Tanja